• VELIČANSTVENO STOLJEĆE, 94. EPIZODA - detaljna verzija






    prevela: Luna Lu

    Epizoda počinje tako sto Esmahan oblači svoju novu haljinu kada Mihrimah odjednom udje u njenu sobu i kaže: "Zar me nisi očekivala?" Esmahan: "Ne, ali dobro je sto si došla. Kako ti se dopada moja haljina?" Mihrimah: "Ti si to uradila, zar ne? Ti si dala pismo naložnicama, jel tačno?" Esmahan: "Ja sam bila jedina koja je znala za to, ali sada su svi saznali." Mihrimah: "Da tacno je da su sada svi saznali za to, ali ne zaboravi da je trač o Malkočoglu bio vezan za tebe, a ne za mene. Učinila sam da svi misle da je to pismo bilo upućeno tebi." Mihrimah se priseca svog razgovora sa naložnicama u vezi pisma: "Kako je Esmahanino pismo došlo ovde? Pripremite mi kociju odmah, idem da je vidim. Odakle vam pravo da ovako pricate o ličnim stvarima Esmehan?"

    Mihrimah: "Esmahan ne znam odakle ti hrabrost da igras takve igrice, kad imaš tako mali mozak.." Esmahan: "Odlazi. Nemoj nikad opet da dodješ da me vidiš."
    Mihrimah: "Trebala bih isto to da kažem ja tebi. Ako te opet vidim, osramotiću te još više!"

    Nazad u haremu, vidimo Šah Sultaniju sa robinjama. Hurem Sultanija udje i upita sta se dogadja. Šah: "Kao što možeš da vidiš, isplaćuju se plate, koje dugujemo robinjama. Želela sam to i plaćam ih od svog novca.." Hurem: "Sultanijo ne mešajte se u stvari, koje nisu Vaša odgovornost. Pošto ja vladam haremom!! Neću dozvoliti nikome da naruši red u haremu." Šah: "Ne možeš čak ni da platiš sluge i pričaš mi o pravilima u haremu?? Jel tako ti vodiš harem?" Hurem: "Vama ne moram da se pravdam. Afife svi moraju da vrate to što su uzeli. Ja ću isplatiti plate kasnije, u skladu sa našom tradicijom." Afife im kaze da vrate novac, i izvini se Šah Sultaniji, posto je Hurem naredila da se novac vrati.

    Šah: "Jasno je da Huremin besmisleni ponos sprečava da sluzavke budu isplaćene.. Sve(služzavke) treba da se molite da dobijete novac uskoro." Sve služavke su ljuto gledale Hurem dok su vraćale novac.

    U sledećoj sceni, vidimo ratni šator Gospodara, sa svim pašama okupljenim unutra. Vojnik najavi dolazak Giray Hana. Sulejman: "Jesi li uspeo da saznaš gde je Petar Rareš, izdajnik?" Giray: "Pobegao je u Transilvaniju. Nasi vojnici nisu uspeli da ga uhvate na vreme." Sulejman: "Taj Rareš mora da bude svestan da od mene ne može da pobegne." Giray: "Tatari ga traže i uhvatiće ga što pre." Sulejman: "Sta je sa aristokratama koji su mu pomagali?" Giray: "Oni su kažnjeni." Sulejman: "Ne želim da dok se budemo borili sa Karlovim i Papinim trupama moje misli budu ovde. Ove zemlje su sad pod tvojom zaštitom." Giray: "Ne brinite. Mi cemo nastaviti da služimo Državi i islamskoj religiji, kao što su to činili moji pretci."
    Barbarosa u svojoj kabini razgovara sa Salih Reisom. Salih: ”Izgleda da je Andrea Dorian pobegao u Prevezu, kada je video da mu se približavamo. Mislite li da je to zamka?” Barbarosa: ”Želim da obavite tajnu istragu o toj okolini. Krstaška flota mora da je tu negde.” Salih: “Ako želite, možemo da uđemo u luku.” Barbarosa: “Prvo preduzmite mere opreza na obali, a onda ćemo ući…”

    Potom vidimo Andreu Doriana u svojoj kabini i vojnika koji mu govori kako se Barbarosina flota približava Prevezi. Admiral: “Prilika koju smo čekali nam se ukazala! Dopustite nam da se suprotstavimo Osmanskoj floti, pre nego što uđu u luku.” Andrea: ”Ne, nema potrebe da žurimo. Oni su došli da spasu Prevez. Pustimo ih da uđu.” Admiral: “Dok vetar duva u našu korist, dozvolite nam da ih smrvimo!” Andrea: ”Uhvatićemo ih u zalivu I tu ćemo ih uništiti!” Admiral: “Propuštamo veliku priliku… Naši brodovi su veći.” Andrea: “Umesto što se raspravljaš sa mnom, poslušaj moja naređenja! Obavesti naše brodove da se povlačimo sa ove pozicije.”

    Nazad u Sulejmanovom šatoru, Rustem kaže da je Rarešov brat Stefan na putu da dođe i zakune se na savez sa Vama. Sulejman: "Izvrsno.. Šta ti misliš Giray? Da li će nas Stefan izdati poput svog brata?" Giray: "Ne dopuštam takvu mogućnost Vladaru. Budućnost onih koji učine tako nešto je jasna." Ajaz: "Vladaru vesti koje stižu od Barbarose nisu dobre. Krstaši su napali Prevez." Lutfi: "Paša budite spokojni. Hazir Hajredin paša će uskoro izvojevati pobedu. Daj Bože da uskoro dobijemo dobre vesti." Sulejman: "Neka Bog pomogne Kapudan paši. Njegova pobeda ili njegov neuspeh će biti veoma značajni..." Bali beg uđe u šator i kaže kako je išao u izviđačku misiju i da ga je zaustavio sveštenik, i da prema njemu, neki naši vojnici su napali imanja i živote nekih ljudi koji žive u ovoj oblasti. Sulejman: "Ko je to učinio??!" Bali beg: "Lično sam to istražio, i jedan naš vojnik je uzeo tele, a drugi vojnik je uzeo nešto ječma bez dozvole.Obojicu sam doveo ovde." Sulejman: "Njih nam je Alah poverio. Koliko sam puta naredio vojsci da ne uzimaju ono što nije njihovo? Obojici odseci glavu, tako da to bude upozorenje i za ostale."


    Vidimo kako Sulejman, Paše i Prinčevi nadgledaju egzekuciju. Rustem pita Selima da li je dobro, a on kaže da jeste.

    Rustem: "Ispravite se. Pazite da ne ustuknete ili ne skrenete pogled." Oba čoveka su ubijena i Sulejman potapše Selima po ramenu. Sulejmanu su onda predali pismo od Hurem. Rustem potom uđe u Selimov šator da ga uteši, a Selim mu zatraži da ga ostavi na miru. Rustem: "Kada sam bio Vaših godina ni ja nisam mogao da vidim krv. Ali vremenom se naviknemo na sve.." Selim:"Pomozimi Rustem paša, želim da budem dostojanPrinc, mog oca, Gospodara." Rustem: "Vi to već jeste Prinče. Ali ne brinite, od sada ću biti uz Vas pri svakom Vašem sledećem koraku."

    Hurremino pismo Sulejmanu:

    Časno Sultansko Visočanstvo, stavljam lice i ljubim skrovište moga srca, zemlju na koju je Vaša noga kročila, sunce moga svijeta, Sultanu moj, postojanje sreće moje. Ako pitate za Vašu robinju, na ovoj vatri rastanka izgorjelu, džigere kao pečena, srca razorena, očiju punih suza, koja ne razlikuje noći od dana, potunulu u more požude, bespomoćno bolesnu od Vaše ljubavi, lađa je od Ferhata i Međnuna. 

    Od kako sam daleko od mog Sultana, kao slavuj vapim i uzdišem, a u ovakvu sam stanju zbog rastanka, neka Bog ovakvo nešto ne da ni nevjernicima. Srećo moja, Sultanu moj, prošli su dugi dani, a od mog Sultana nema ni jedne vijesti. Dragi Bog najbolje zna, nikako ne mogu pronaći mir, od noći do jutra, od jutra do noći, neprestano plaćem, nije mi stalo do moga života, cijeli mi je svijet tijesan. Ne znam što da radim, što da činim. Molim se Svevišnjem, dragom Bogu, jedina mi je želja da što prije dođete, da vidim Vaš blagoslovljeni stas, da mi pokloni čast da moje lice takne prašinu Vaših nogu. 

    Moj Sultane, molim Vas i preklinjem, što prije pošaljite Vaše blagoslovljeno pismo. Jer, vjere mi, nije laže, ako tjedan-dva glasnik noću ne dođe, narod se pobuni i svakakve se priče počnu širiti. Ni slučajno nemojte pomisliti da to tražim radi sebe.
    Mom zapovjedniku Mehmedu-kanu i Selimu-kanu upućujem tisuću i jednu dovu i ljubim ih u blagoslovljene im oči. Vaši robovi Bajazit i Džihangir te Vaša džarija Mihrimah klanjaju licem ka zemlji gdje je kročila Vaša noga i ljube ruke svomu vladaru. Neka se usliši.


    U međuvremenu vidimo Hurem kako se smeši prisećajući se Sulejmana.. Čuje se kucanje na vratima, koje je trgne iz misli i Zumbul i Rakel hatun uđu. Rakel pozdravi Hurem i izvini se što je došla tako kasno, ali kaže kako je imala mnogo posla. Hurem je pita da li je saznala da je zlato ukradeno, a Rakel kaže kako joj je Zumbul obavestio i kako joj je mnogo žao zbog toga. Hurem kaže kako je očigledno neko saznao za transfer novca i pita je da li bi to mogao da bude neko od njenih, ali Rakel odgovori kako Huremino ime nije nigde spominjano i kako nikog nije obavestila o tome.. Potom kaže kako to mora da je bio neko iz harema, ali Zumbul kaže kako je to nemoguće, jer niko sem njega nije znao ništa o tome. Rakel kaže da ga je sigurno neko pratio, ali Zumbul opet ponovi kako je to nemoguće! Hurem kaže da sad nije problem to što se dogodilo, već da treba da joj pripremi još novca, ali Rakel kaže da joj nije ostalo toliko novca. Hurem izgleda zabrinuto.

    U međuvremenu, u haremu naložnice razgovaraju o njihovim platama kada Fahrije vikne: "Šta se događa ovde?!" Naložnica: "Fahrije kalfa, želim da razgovaram sa Hurem Sultanijom." Fahrije: "O čemu, hatun? Ako imaš nešto da kažeš reci meni." Naložnica: "Situacija je loša Fahrije kalfa. Nikome ni zlatnik nije ostao u dzepu." Fahrije: "Ko si ti da se žališ na Veliku Hurem Sultaniju?" Druga naložnica: "Dani su prošli, a od Hurem Sultanije ni glasa. Šah Sultanija je htela da nam da novac, ali Hurem ju je sprečila." Fahrije: "Tišina! Kunem se Bogom polomiću ti noge!" Ona ode, ostavljajući devojke prilično nervozne...

    U Hureminoj sobi, ona kaže Rakel, kako ona nju poznaje i ne može da pozajmljuje novac od svakoga. Rakel joj kaže kako može da joj preporuči svoju blisku poznanicu, trgovkinju iz Venecije, i ako želi da može da je dovede. Zumbul pita da li je to ista žena sa kojom je išla u Ženovu, a Rakel kaže da jeste, da je to ista žena. Hurem razmisli na trenutak, pa kaže Rakel da je dovede. Rakel se složi i ode, a onda Zumbul kaže: "Sultanijo, Vi naravno najbolje znate, ali da li je prikladno zaduživati se kod venecijanskih trgovkinja? Kao što znate, Vladar ratuje sa Venecijancima.. Da ne daj Bože dođe do Vladarevih ušiju..." Hurem: "Dok se Gospodar vrati, vratićemo pozajmicu. I ovo će ostati tajna. Osim tebe, niko ne sme da sazna." Zumbul: "Sultanijoo.." Hurem: "Zumbul aga! Primorana sam da učinim ovo! Moram što pre da podelim plate. Šah Sultanija samo čeka da napravim neku grešku, neću da joj dam priliku." Hurem kaže kako će prodati nešto svoje zemlje da vrati pozajmice.
    U međuvremenu, Hatidze pita Šah šta čeka više, da će se naložnice, ako ne danas onda sutra pobuniti. Šah joj kaže da kad su čekale godinama, da mogu da pričekaju još malo. Hatidze: "Neće biti bolje prilike od ove, dopusti naložnicama da se pobune. Tako niko ne može nas da krivi." Šah: "Zar misliš da Hurem to već nije palo na pamet? Preduzela je ona mere predostrožnosti sa svih strana. A i želim da se postaram da dobije kaznu goru od smrti." Hatidzin sluga uđe i kaže joj da je došla Sahra hatun. Šah pita Hatidze ko je Sahra hatun, a Hatidze kaže da je to neko ko ima blagosloven glas, i da ju je zvala da se pomoli za nju..

    Hatidze se našla sa Sahrom u svojoj sobi. Hatidze joj kaže kako ljudi imaju visoko mišljenje o njoj, a žena joj je odgovorila da preteruju. Potom je upitala Hatidze šta želi od nje i kako može da joj pomogne. Hatidze: "Želim da nađem grob Ibrahim paše. Želim da znam gde je sahranjen. Dve godine su prošle, ali ja i dalje ne znam ništa. Moje noći nisu noći, dani mi nisu dani.. Želim da se pomolim tamo za njega." Sahra: "To nije u mojim rukama Sultanijo, samo Vi možete da ga pronađete..." Hatidze je pita šta želi da kaže. sahra: "Vi ćete spavati..." Potom joj doda savijen papirić. "Pročitaćete ovu molitvu, a potom ćete zaspati..u snu će Vam doći žena, ne bojte je se..ona če Vas odvesti tamo gde želite da odete."

    Uveče Hurem ide hodnikom sa svojom ćerkom i svojom pratnjom, i Mihrimahje upita kada će se završiti svi ti problemi sa novcem, i zašto nije obavestila Sultana o tome. Hurem joj kaže da ne mogu Sultana da zamaraju svojim problemima, dok je on u ratu. A potom doda, kako je pronašla rešenje za taj problem i da će se to sve uskoro završiti. Naložnica se onda približi i nakloni: "Sultanijo", Fahrije joj kaže: "Idi na svoje mesto! Idi u Kamenu odaju!" Ali Hurem se okrene i upita Fahrije šta se događa. Jedna od naložnica kaže: "Sultanijo, već neko vreme želimo da razgovaramo sa Vama, ali Fahrije hatun nam nije dala da dođemo do Vas." Hurem pita šta se dogodilo i druga naložnica kaže: "Kruži priča da ste devojke koje Vama služe platili i povrh svega da ste im dali i dodatak." Druga naložnica doda: "Koji je naš zločin Sultanijo? I mi želimo isto to." Afife hatun dođe i upozori devojke da ne slušaju tračeve i da se vrate na svoja mesta. Hurem krene dalje, ali jedna od naložnica kaže: "Oprostite mi, ali mi nemamo više strpljenja." Hurem je iznenađena i okrene se. Kaže Afife da odvede devojke da ih išibaju po nogama i da ih posle toga zatvore u tamnicu, tako da svi vide šta se događa sa onima koji se bune. Hurem ljutito ode.

    U sledećoj sceni devojke dobijaju svoju kaznu, dok druge devojke gledaju. Afife kaže agama kako je dovoljno i da ih odvedu u tamnicu. U hodniku vidimo kako ih age odvode i onda vidimo Nigar i jednu naložnicu kako posmatraju iz ćoška. Nigar se okrene prema devojci i kaže joj: "Odličan posao ženo. Šah sultanija je veoma zadovoljna tvojim radom." Devojka izrazi svoju zahvalnost Šah Sultaniji i pita da li je završila svoj posao, a Nigar joj onda kaže kako je njen posao tek počeo, i kaže joj da nastavi da pogoršava stvari. Potom joj plati i devojka krene da se moli za Šah Sultaniju...

    Ujutru u Manisi, Jahja je kod Mustafe u sobi i gledaju mapu. On kaže Mustafi: "Dok je flota odsutna, Portugalci to iskorišćavaju i rade šta im je volja na Mediteranskom moru. Pošto je Hadim Sulejman paša otišao u pohod na Indiju, oni su videli priliku, i ne napadaju samo naše brodove, već takođe i sela na obali..." Mustafa: "To nije ništa novo. Već godina prolazimo kroz te probleme. Posebno u alanji i okolini." Jahja: "Vlada je takođe bespomoćna. Moramo da nađemo rešenje za taj problem." Mustafa kaže: "Postoji rešenje Tašlidzala-brodogradilište u Alanji... Kakvo je stanje, da li imaš neke informacije?" Jahja:"Mnogo godina je tako. Zašto pitate?" Mustafa:"Oživećemo to brodogradilište, pošto je jaka flota u toj oblasti neophodna."
    Jahja se složi sa njim, ali kaže da moraju tu ideju da podele sa Sultanom.. Potom se čuje kucanje na vratima i Rumejša uđe sa poslužavnikom. Mustafa kaže Jahji da pripremi informacije o tom brodogradilištu, i da želi da odmah pošalje vest Sultanu o tome. Jahja kaže da ide ako ne treba ništa više. Mustafa zatraži Rumejši vodu...

    U međuvremenu Mahidevran pita Ajše kako je Nergišah Sultanija i da li je čuva kako treba.. Ajše kaže da naravno i da je hvala Bogu odlično. Onda je Mahidevran primetila kako nešto nije u redu sa Ajše, pa ju je pitala zašto se više ne smeje kao ranije i da li ima neki problem. Ajše kaže da nema problema, da je sve u redu i da mora da ide da nahrani ćerku. Nakon što je otišla Mahidevran pita Fidan šta je sa Ajše, a Fidan kaže kako je Mustafa nikad ne zove.. Više čak ni četvrtkom uveče... Mahidevran pita u čemu je problem, a Fidan kaže da kao što joj je naredila, da šalje različite naložnice Mustafi.. Mahidevran se nasmeje, ali kaže da bez obzira i dalje nije uspala da nađe devojku koja će da rodi sina Mustafi!

    U međuvremenu, Rumejša čeka dok Mustafa završi sa vodom, a on se okrene i priđe joj i kaže: "Rumejša zašto si odlučila da ostaneš ovde, kada si mogla da budeš slobodna i bogata pored svoje sestre Gabrijele?" Rumejša: "Rekla sam Vam prinče, ja sam srećna u Vašem haremu." Mustafa: "Vidim to ženo, ali opet, ponavljam ti još jednom, ako zažališ kasnije reci mi. Oslobodiću te i poslaću te sestri." Rumejša kaže: "To je nemoguće prinče, otićiću kada umrem." I potom ode.
    Ispred u hodniku se smešila kada je videla Fidan, koja je upitala šta radi. Rumejša kaže da je brinula o bolesnoj devojci, a Fidan joj kaže da požuri i da spremi hranu Mahidevran. Rumejša kaže da ide naravno, ali kaže kako je to zamorno i Fidan joj kaže da pripazi na svoj ton, da nije bitno iz koje porodice potiče ili odakle. Da su one sve robinje princa Mustafe.. Rumejša joj kaže da ne brine i da je zadovoljna svojom situacijom. Ona prekori Rumejšu i kaže joj da krene.

    Hatidze u svojoj sobi ležeći čita molitvu koju joj je žena dala. Dole, u glavnoj prostoriji, vidimo Esmuhan kako sedi i Šah kako ulazi:"Esmahan?" Esmahan ustane da pozdravi majku. Šah kaže: "Hatidze nije ovde?" Esmahan kaže da je u svojoj sobi. Šah i Esmahan sednu zajedno. Šah kaže ćerki kako bi trebala da pripazi malo na Hatidze.. Da tišina nije dobar znak.. Esmahan: "Volela bih da mislite i na mene ovako, makar malo, majko." Šah je upita šta joj to znači i Esmahan odgovori: "Hurem Sultanija je sprečila moj brak sa Bali begom. Zar ćete prećutati to?" Šah:"To nema veze sa Hurem, Esmahan, naš Vladar to nije video prikladnim."

    U međuvremenu, u haremu vidimo naložnice kroz zavesu kako spavaju. Ona koju je Nigar potlatila je jedina koja se pretvara da spava i onda otvori oči i vadi bodež, koji je držala ispod kreveta. Ona ode do jedne od naložnica koje su bile kažnjene ranije, uhvati je za grlo i počne da je bode.

    U sledećoj sceni Zumbul i Šećer aga se odmaraju. Sećer aga kaže: "Šta će biti sa ovom našom situacijom?" Zumbul ga pita kojom situacijom. Šećer aga:"Žene, age.. Svi kažu kako nemaju više novca, ja sam u istoj situaciji.." Zumbul:"Samo si ti ostao da se žališ!" Potom razgovaraju o tome kako im je Merdzan aga uništio živote i njihovu svakodnevnu rutinu. Zumbul:"Ne spominji mi ime tog đavola! Kunem se dolazi mi u san svake noći!"Zumbul kaže kako je sutra veliki dan, pošto su našli novac i kako će svima isplatiti plate koje im duguju.

    Facebook Comments